Naša prva kućna telefonska linija stigla je u paketu sa preseljenjem u novi stan.605060.Odmah je čudesni aparat dobio počasno mesto – svoj stočić u hodniku, blizu ulaznih vrata. Jedva sam čekala da zazvoni, ne bih li se u brišućem letu ustremila ka aparatu i prva se javila na poziv; čak sam se jednom ozbiljno ugruvala u sudaru sa zidom koji je stajao na putu ka mojoj telefonskoj sreći.Onda je usledio tinejdžerski period, karaterističan po produžavanju telefonskog kabla, uvlačenja aparata u svoju sobu kao i maratonskim razgovorima i roditeljskim intervencijama. Pošto su tadašnji prosečni stanovi imali samo jedan šteker za telefon, instaliranje dva aparata podrazumevalo je svakojake vrste budženja ne bi li se obezbedila mrva telefonske intime.Prošlo je od tad mnogo godina dostojanstvenog života fiksnog telefona, sa inovacijama kao što su poruke na telefonskoj sekretarici i slično. Jedino javnim telefonskim govornicama u BG nikada nije bilo pomoći – neopisivu agresiju su nesretne trpele.
A onda se pojavilo mobilno telefonsko božanstvo. I kao što je nemi film uništen pojavom zvuka, fiksni telefon je neverovatnom brzinom postao relikt prošlosti. Kad zazvoni fiksni, zna se – ili su mame i babe ili telefonski prodavci koji su za vas „spremili mali poklon“. Sve u svemu – bolje se ne odazivati, ako smem da se našalim.
Inače, sa mobilnim, pa još i pametnim – nema šale: on je gospodar sveta, a mi njegovi srećni robovi.