Evo nama radosti i lepih posledica ljubavi prema apsolutnim vladarima! Novinarstvo i novine su mrtvi – živeli bilteni i biltenarstvo!
Nema više onih kerefeka da, kao, novinari prave priče na osnovu događaja, podataka i izvora – prevaziđeno brate. Država ima jednog glavnog urednika a bilteni lepo prenose šta je on reko da se prenese.
Za one koji nisu upućeni u osnove biltenarstva, nekoliko osnovnih napomena. Postoje dve vrste biltena, tj biltenizovanih medija: horski bilteni i udarne pesnice.
Horski bilteni su pod dirigentskom palicom glavnog urednika Srbije – postoji načelni dogovor šta treba da se peva a šta nikako ne ide na repertoar. Može zvučati slično medijskoj situaciji u sfrjotu, ali nemojmo se zavaravati. U nekadašnjoj državi bilo je slučajeva da pametni urednici pokušavaju da proture istinu a da glodur Tito ne provali. To je bilo još uvek vreme novinarstva. Sada, u biltenarstvu nema takvih gluposti – ima da bude kako kaže glavni baja, inače zbogom sponzori, zbogom stogodišnje uredničke fotelje..ko je lud, sledi mu Armagedon.
Udarne pesnice su oni pravi bilteni.To su dela miljenika i glavnih propagandista glavnog urednika Srbije. Dakle tu je ona suština, esencija koju srpski urednik želi da pokaze javnosti. To treba gledati i čitati. Jer, osim što ćemo saznati pravu istinu, videćemo koga je urednik medija u Srbiji izabrao da širi reč o njemu. A izabrao je baš neke bozemeoprostiisakloniisacuvaj.
Hitler je imao diplomiranog filozofa Gebelsa i čudnovatu Leni Rifenštal – propagandiste vrhunskog kvaliteta. Onaj Bler imao je dijaboličnog ali učinkovitog Alistera Kempela.Pa čak je i nesretni Tadić imao hiperinteligentnog Šapera…
Udarna pesnica propagande poverava se onim najpametnijima i najobrazovanijima. Brinem za crnog Aleksandra, jer sa ovakvim umovima koje je izabrao po sistemu bućkala, strepim da ova njegova vladavina ‘neće da može’, što reče moj komšija Dule Jagodinac.