Kako ispričati ovu smešnu priču a ne ponavljati Domanovića, Nusića, Kafku ili Orvela? Najbolje po redu, narodski. Ko onaj Valjevac iz Vremena…
Jun mesec ove godine. Razbeharalo se drveće, a sa njim i ja. Uvati me neka radost i vera u bolje sutra, te reših da se prijavim na konkurs za direktorku st b. Napravim ti ja čitav plan u glavi kako se za male pare može duredi nesretni studijobejić, preberem po svojim kvalifikacijama, imam sve!
Odštampam uredno šta treba da se skupi od dokumenata i crvenim plajvajzom krenem da polako otkačinjem jednu po jednu stvar…da sam se rodila, da nisam osuđivana, da nisam član ni jedne stranke, da nijesam u privrednom prekršaju, da sam 4 godine radila u ‘delatnosti koja je pretezna delatnost’ studijab…Aha, mislim se, pa ja sam baš u STB radila oko 4 godine sumasumarum, saću od njih i da tražim tu ćagu.Kad tamo, uknjižili mi četrnes meseci! Saznam ja tako lepo da sam najpopularnije emisije radila na crno, tj da se to, na papiru, nije ni dešavalo. Jedino, kažu, da potvrdi sveti Jugoslav. Popnem ti se ja na dvaesprvi, nema čoveka, dogovorim se sa posilnim da pošaljem mailom elemente potvrde, kaže mali biće sve ok. Kul. Došo Dan D, rok za predaju, kupim ja poslednje papire, odem do studiab po papir, kad ono niko nije dobio sent mail, nema potvrde, sv Jugo nije tu. Nema veze, dosetih se još nekih pet godinica po nezavisnim produkcijama, pokupim i to, predam u dvaesedmog marta na pisarnicu….huuuu….
Nedelju dana kasnije, otvorim Politiku, (držim nivo, čitam samo ugledne novine) kad ono ispade TV revija i na naslovnoj strani veelika slika, lepa đevojka, kažu nova direktorka st b, sa sve veeelikim intervjuom u sredini šarenog dodatka. Ček, ček mislim se, kako nova diretkorka, zar konkurs nije u toku, žena je vd direktora fakat, al to maleno vd nigde ne pronađoh u naslovu a ni u tekstu….Krenem da čitam, vidim žena se sprema za nove radne pobede, nikad joj se baterija na telefonu nije brže praznila, kaže, al nema veze pošto su svi u studijube kao jedna velika porodica. Pa sve neki planovi za sezonu jezen/zima, spremaju se kaže u velike pobede, čak će i aplikaciju duvedu za android, ludilo…Vidim ja kolko ima sati, da se radi o poželjnom kandidatu. Al mislim se, ima nade, uzdam se u svoje znanje i iskustvo – kvalifikacie rečju, pravda će trijumfovati, možda će shvatiti….
Nisu shvatili. Zvoni Neša poštar, kaže oćes da primiš ovaj plavi, iz gradske uprave je, kažem davaj! to su ovi za konkurs! Otvaram koverat, već zamisljajući lepi STB sa programima uživo, digitalizovanom slikom i bez montiranja na betama..kad ono, cvrc. Odbili me za kandidata. Nisam overila fotokopiju dokaza da sam se rodila. Itakoto.
Osetih neki kao šamar zla a odmah potom mi se javi glas moje pokojne babe /ćuti ko zna zašto je to dobro, spasila si se bede i robije /….izrelaksiram se i napravim izložbu fotografija o Beogradu (opet bgd, nikad se neću opametiti) u sred Njujorka, lepo. Vratim se i krenem da se u časovima dokolice bavim istraživačkim novinarstvom, pošto mi se, dakle, može.
U međuvremenu se konkurs lepo završijo (srela tri snimatelja stb na Pašićevom trgu, čekićaju inauguraciju direktorke jbt) te dobih dopis (opet poštar Neša / plavi je jel može -može/, obaveštava me neki gospodin predsednik komisije za izbor direktorke da su stigle četir prijave i da su se teškom mukom odlučili za Ivanu Vučićević. Inače znam ženu, gostovala sam joj na jutarnjem, bila super fina i suvisla. Neki Šarenac i još jedan čijeg imena ni u ludilu ne mogu da se setim, nijesu imali sreće, imali su manje pojena i za bobu je pobedila vd direktorka.Kul.
I evo šta saznah u mom dvodnevnom novinarskom pohodu:
Direktorka je morala biti ženskog roda i zvati se na slovo Ivana zato što je ona, kažu izvori, žena nekog Ljajićevog čoveka a i članica je stranke u narodu poznate kao naprednjaci. Ju!! Pa tamo piše da ne može…dobro.
Po Zakonu o zapošljavanju mogla sam u roku da predam samo moje cenjeno ime i prezime, dužni su bli da mi traže dodatnu dokumentaciju. Vidi majku mu…još da sam lukavo promenila ime i prezime , eh da sam znala…
Kuloari kažu da je Nova direktorka za pet godina rodila dvoje dece i završila dva fakulteta. E crna Dragana, ušla si u bitku sa ovakvim gigantima! Trenutno radim na pribavljanju tih diplomskih radova i mastera. Kad to pročitam, možda i ja budem direktorka jednog dana bre, i da se slikam za novine i da mi se baterija brzo prazni…eh.
I šta ću, upustim se u fazu dva istrazivačkog novinarstva zvanu – postoji li neki klasičan medij u Srbiji koji bi se bavio konkursom za direktorku stb. Faza je trajala jedan dan.Dakle ovako: samo tri nedeljnika nisu pod direktnom vučićevom kontrolom a urednici dva od ta tri su me belo gledali, u fazonu, gde ti živiš, ujebote namešten konkurs pa šta, ma to nije bitno, imam tamo ortake, itd.
Srećom postoji Internet, pa možete da čitate ovu smešnu priču onako po redu, narodski. Ko onaj Valjevac iz Vremena…..
