Pogledah seriju “House of Cards” o spletkama u visokoj američkoj politici.Poučno štivo, ako vas zanima baš tačna tehnologija opstajanja na vlasti. Ukratko – laži, ucene, podmetanja i nečasne radnje svih vrsta su must have za svakog ko želi ozbiljno da se bavi politikom. U tom pogledu mi u Srbiji ponosno stojimo rame uz rame sa razvijenim svetom, čak bi naše političke muvare mogle po nečemu i da poduče inostrane kolege. Još ovi naši imaju daleko lošiju startnu poziciju – nisu išli na skupe fakultete i sklapali bratstva za budućnost, nego su se mučili, školovali uz rad i crpli snagu iz prirodnog laktaroškog talenta.
Tako, izgleda, mora da bude. Ili što kaže Kevin Spacey u pomenutoj seriji u momentu kad predočava kolegi da je ucenjen i da će morati da pogazi sve svoje principe: “It’s the politics…”
Zato imam pomešana osećanja kada se pojavi čovek na funkciji koji je van partijsko-burazerskih šema.Koliko mi je drago što vidim nekoga nalik ljudskom biću, toliko mi bude žao pošto ga čeka šibicarsko traženje kuglice među prevejanim baticama.Jer samo iskusni tajnu znaju: nikako, ali nikako se ne treba baviti onim što spada u opis radnog mesta.Eto, izgleda da je i donedavni ministar privrede Radulović olako poverovao u svoje zvanje i zaključio da treba da obavlja posao ministra. Neiskusno, sasvim. Ovi “padobranci” u politici prepoznaju se golim okom – njihov govor tela odaje nelagodu a izraz lica nagoveštava mučninu u radnom okruženju.
Ništa od Platonovog ideala vladara kao filozofa do daljnjeg – samo pokvarenjaci izgleda dolaze u obzir za obavljanje političkih poslova. I željno čekam one koji će da demantuju ovaj nesrećni zaključak.