Meštani obrenovačkih sela koji su blokirali smeštaj azilanata u njihovom kraju, pa još zapalili i baraku, obogatili su domaći asortiman zla za još jedan ispad neljudskosti od kojeg su se mnogi od nas naježili. Konačno smo bar završili sa mitovima o srdačnom i gostoljubivom narodu i mudrome srpskome seljaku.
Ovaj hladni dah primitivne mržnje nije nikakav obrenovački ili etno specijalitet. Iste ledene žmarce osetih i odavno kad sam se prevarila te otišla na sastanak kućnog saveta, ovde, u Beogradu. Mržnja i gađenje stanara zgrade prema izbegličkim porodicama koje žive u zajedničkim prostorijama bila je jednako strašna kao i blokada azilanata, iako upakovana u nešto finiju oblandu, sa predlozima kako bi „izbeglice“ (tonom kojim se izgovara reč „pedofil“, npr) mogle da ribaju stepeništa u zgradi i čiste dvorište, kad nam već zauzimaju i nedovoljno plaćaju dragocene podrumske odaje i mešaju se sa nama, elitom iz centra. O, kako bi gospođe stanarke sa podignutim frizurama rado dočekale nekog Hitlera i glasale za njega! Zamišljam ih kako bi sa radošću presuđivale i denuncirale, samo kada bi dobile neko malo, skromno fašističko radno mesto.
Za sve one koji nisu razumeli razloge blokade puta od strane stanovnika arijevskih sela Ušće i Skela: nisu oni samo zgroženi blizinom belosvetskih čudovišta (a jesu), oni su u stvari na braniku otadžbine.Čuvaju bezbednost najveće srpske elektrane od strane, kako rekoše, „neadekvatnih lica“, najverovatnije potplaćenih da unište naš arijevski energetski sistem.
I tako su kolmovane tete iz kućnog saveta, pripadnice zamišljenog Hitlerovog biračkog tela dobile žestoku konkurenciju u obrenovačkim arijevcima.Oni su ipak odlučili da glasaju direktno – za samo zlo, bez posrednika i provizije.