FollowStigla maca na vratanca mog skromnog doma u obliku tzv. plavog koverta. Neplaćena kazna za saobraćajni prekršaj u Raškoj od pre dve godine zamenjuje se kaznom zatvora od pet dana. Prekršaj se, fakat, desio na putu Crna Gora – Beograd, malo sam se zanela u želji da tih 600 km pređem što pre. Čak sam nekako bila i zahvalna policajcima što su me zaustavili, primirili me na drumu i možda sprečili nezgodu. Po povratku kući, primenila sam princip „plakaću sutra“, odložila problem za neku neodređenu budućnost i zaturila priznanicu. Sad je, eto, stigao račun za naplatu, udebljan za sudske troškove i pretnju hapšenjem.
Reći će neko, uobičajena svakodnevica čoveka na Balkanu. Ništa tu i ne bi bilo sporno da se potencijalna rezidentkinja Padinjaka, to jest ja – nije javno oglašavala na temu burazerskog mentaliteta „našeg čoveka“. Sve računajući da je taj javašluk i izbegavanje zakona rezervisan za tamo neke druge – kad ono, burazerka čuči i u mojemu biću. To je taj ma-ko-ih-šiša stav, sa relativizacijama tipa „mene su našli da globe a lopovi caruju“. Kazna će čudotvorno nestati, dovoljno je beskonačno odlagati i poricati problem. I eto sigurnog puta do petodnevnog aranžmana u ustanovi nadomak Beograda.
Još jedan balkanoidni napad desio mi se pre par godina na tlu EU, tačnije u Sloveniji. Kilometarska kolona automobila u Radovljici, Slovenci čak uredno postavili znak da je put opterećen i da se očekuju kolone. Napolju 40 stepeni a ja sa rasplamsalom temperaturom vozim šestogodišnje dete u kolima bez klime. Zaustavna traka prazna, nikom ne pada na pamet da je koristi za preticanje – osim meni, koja ne odolevam toj mogućnosti. I tako je crveni klio sa bege tablama pretekao čitavu kolonu, a da niko nije pošao za njim. Jesam li od svih u koloni bila jedina u nekom problemu, ili je mentalitet učinio svoje i poterao kola u pravcu izbegavanja čekanja?
Eto kako strah od zatvora može da prosvetli čoveka. Prema tome, umesto da pametujem o „našem čoveku“ ili o nepravdi što mene cimaju pored „tolikog kriminala“, odoh polako da se prijavim na šaltere, priznam sve grehe i uplatim kazne i kamate. I poštovaću saobraćajne propise, pa šta bude. Neka ovaj lični zaokret bude moj mali doprinos državnom budžetu i oporavku domaćeg mentaliteta.
Оставите одговор