Dragana Kanjevac

Jovankina zelena haljina

Nedavno sam se zadesila u holu RTS, ugledala izložbu haljina Jovanke Broz i iskoristila kratko čekanje da procunjam između muzejski postavljene garderobe nekadašnje prve dame SFRJ. Na istaknutom mestu stoji zelena svilena haljina optočena zlatnim ornamentima u istočnjačkom stilu.

To je Ta haljina!

Haljina u kojoj je moju osnovnu školu posetila Jovanka sa Sirimavo Bandaranaike, premijerkom Šri Lanke.

Bio je to veliki događaj za upravu škole, kojoj inače nije nedostajalo kreativnih ideja po pitanju hoda Titovim putem. Poseta je trebalo da se odigra za vreme našeg časa fizičkog, koji je bio u planu školskog obilaska visokih gošći.

Kada smo ušli na čas, dočekao nas je nesvakidašnji prizor.Iznesene su bukvalno sve sprave i strunjače, podelili su nas u male grupe i uskoro je sala postala mešavina sleta i Diznilenda – vesela mladež koja preskače kozlić, njiše se na karikama, penje se uz šipku, švedske merdevine, dok se u uglu nehajno odvija mala košarkaška utakmica. Sve je počelo na znak da se gošče približavaju.

A onda su se na vratima sale pojavile dve gospođe. Jovanka je dominirala stasom i smaragdno zelenom haljinom.Premijerka Šri Lanke bila je u sariju. Njihova garderoba bila je toliko drugačija od novobeogradskog sivila svakodnevice. Nekako blještava i luksuzna.

Na celu našu prezentaciju snage, mladosti i vere u bolje sutra – gošće su se nasmešile, klimnule dva puta glavama i otišle.

Šou je bio gotov. „Prekidaj sve!Vraćaj sprave, vraćaj strunjače, lopte, diži karike“ -padale su naredbe od nastavničkog odbora za doček.

I evo gledam danas tu haljinu, ne možda toliko lepu ali dovoljno reprezentativnu da se pojavi u muzejskoj postavci. Nije ni čudo što mi je na tadašnjem crno-belom Novom Beogradu upala u oči kao blještava i nestvarna.

Ako bi se poneko dete, kao ja, i usudilo da (se) zapita o smislu predsednikovog  kraljevskog stila života – usledila bi mantra „on zaslužuje da ima najviše i on nas predstavlja svuda u svetu“. Znači: što luksuznije živi – bolje nas predstavlja, dakle, bolje je i nama. Tito,to smo svi mi -glasila je mistična formula.

Vesela deca sa časa fizičkog su potom doživela krize, ratove, sankcije, prerane smrti i emigraciju.

Dobro je što se forsirala svila i brokat. Šta bi se tek desilo da se štedelo na haljinama?  

 
Comments