All posts in Blog

Nalazite se: Start / blog / All posts in Blog

okt

ROMULIJANSKI KALENDAR – JEDNA NOVINA U RAČUNANJU VREMENA

Tags: dan osobodjenja Beograda, Putinova poseta, Vojna parada

Najava Pjutinovog dolaska 16. oktobra o.g. kao i vojne Parade u čast oslobođenja Beograda u II svetskom ratu, koje se inače slavi 20.oktobra, uneo je pometnju među prostodušan i običan svet: kako sešnestog kad je dvadeseti? Zli jezici su odmah poleteli da objasne kako je Tzar Pjutin (kako ga je CNN proročki nazvao pre više godina) jedva uglavio i taj šesnaesti. Te je zato celokupna proslava Dana oslobođenja Beograda u II svetskom ratu pomerena za četir pet debelh dana unapred, na užas šefa gradilišta u Devojačkom parku u Kralja Milana, gde treba da osvane spomenik caru Nikolaju, i to uoči dana P.

Neuki i prostodušan svet nije čuo za potpuno novo računanje vremena. Radi se o takozvanom Romulijanskom kalendaru (mala igra reči vezana za ime reformatora) po kojem se, hajde da uprostimo, vreme Gregorijanskog kalendara pomera za 5 dana unapred. Dakle,16. Oktobra o.g. svečano će osvanuti 20. oktobar, Dan oslobođenja Beograda.

Romulijanski kalendar ima niz prednosti.

Novu godinu ćemo proslavljati 4. januara (po starom), malo pre Badnjeg dana, što je prilično zgodno kao oblik tradicionalnog posta – kad se mamurnom ikad jelo i pilo – taman fino. Ušteda je i za državu jer će se spontano spajati Nova godina i Bozić, a ne ko pre nategnuto, pa ljudi moraju da se razboljevaju i uzimaju bolovanja.

Na prelazu izmedju 15.10. i 20.10. ustedećemo pet dana života do platica i penzijica, ko je srećan te ih prima.

Moje deete može lepo da napravi rođendan u nedelju,a ne u dosadnu sredu, kad joj inače pada ove godine.

Moguće je da se dugo nabrajaju prednosti prelaska na Romulijanski kalendar, svako će ih se setiti bezbroj. Suština je najvažnija: radi se o prometesjkoj viziji koja će nas sve izmestiti iz kolotečine, proširiti vidike, promeniti naše zivote i što je najvažnije – našu Svest. Veliki je momenat pred nama.

okt

KAKO UMALO NE POSTADOH KANDIDAT ZA DIREKTORKU STUDIJA B

Tags: Ivana Vucicevic, namesten Konkurs za direktora Studija B, novinarstvo, politika, Srbija, Studio B

Comments: No

Kako ispričati ovu smešnu priču a ne ponavljati Domanovića, Nusića, Kafku ili Orvela? Najbolje po redu, narodski. Ko onaj Valjevac iz Vremena…

Jun mesec ove godine. Razbeharalo se drveće, a sa njim i ja. Uvati me neka radost i vera u bolje sutra, te reših da se prijavim na konkurs za direktorku st b. Napravim ti ja čitav plan u glavi kako se za male pare može duredi nesretni studijobejić, preberem po svojim kvalifikacijama, imam sve!

Odštampam uredno šta treba da se skupi od dokumenata i crvenim plajvajzom krenem da polako otkačinjem jednu po jednu stvar…da sam se rodila, da nisam osuđivana, da nisam član ni jedne stranke, da nijesam u privrednom prekršaju, da sam 4 godine radila u ‘delatnosti koja je pretezna delatnost’ studijab…Aha, mislim se, pa ja sam baš u STB radila oko 4 godine sumasumarum, saću od njih i da tražim tu ćagu.Kad tamo, uknjižili mi četrnes meseci! Saznam ja tako lepo da sam najpopularnije emisije radila na crno, tj da se to, na papiru, nije ni dešavalo. Jedino, kažu, da potvrdi sveti Jugoslav. Popnem ti se ja na dvaesprvi, nema čoveka, dogovorim se sa posilnim da pošaljem mailom elemente potvrde, kaže mali biće sve ok. Kul. Došo Dan D, rok za predaju, kupim ja poslednje papire, odem do studiab po papir, kad ono niko nije dobio sent mail, nema potvrde, sv Jugo nije tu. Nema veze, dosetih se još nekih pet godinica po nezavisnim produkcijama, pokupim i to, predam u dvaesedmog marta na pisarnicu….huuuu….

Nedelju dana kasnije, otvorim Politiku, (držim nivo, čitam samo ugledne novine) kad ono ispade TV revija i na naslovnoj strani veelika slika, lepa đevojka, kažu nova direktorka st b, sa sve veeelikim intervjuom u sredini šarenog dodatka. Ček, ček mislim se, kako nova diretkorka, zar konkurs nije u toku, žena je vd direktora fakat, al to maleno vd nigde ne pronađoh u naslovu a ni u tekstu….Krenem da čitam, vidim žena se sprema za nove radne pobede, nikad joj se baterija na telefonu nije brže praznila, kaže, al nema veze pošto su svi u studijube kao jedna velika porodica. Pa sve neki planovi za sezonu jezen/zima, spremaju se kaže u velike pobede, čak će i aplikaciju duvedu za android, ludilo…Vidim ja kolko ima sati, da se radi o poželjnom kandidatu. Al mislim se, ima nade, uzdam se u svoje znanje i iskustvo – kvalifikacie rečju, pravda će trijumfovati, možda će shvatiti….

Nisu shvatili. Zvoni Neša poštar, kaže oćes da primiš ovaj plavi, iz gradske uprave je, kažem davaj! to su ovi za konkurs! Otvaram koverat, već zamisljajući lepi STB sa programima uživo, digitalizovanom slikom i bez montiranja na betama..kad ono, cvrc. Odbili me za kandidata. Nisam overila fotokopiju dokaza da sam se rodila. Itakoto.

Osetih neki kao šamar zla a odmah potom mi se javi glas moje pokojne babe /ćuti ko zna zašto je to dobro, spasila si se bede i robije /….izrelaksiram se i napravim izložbu fotografija o Beogradu (opet bgd, nikad se neću opametiti) u sred Njujorka, lepo. Vratim se i krenem da se u časovima dokolice bavim istraživačkim novinarstvom, pošto mi se, dakle, može.

U međuvremenu se konkurs lepo završijo (srela tri snimatelja stb na Pašićevom trgu, čekićaju inauguraciju direktorke jbt) te dobih dopis (opet poštar Neša / plavi je jel može -može/, obaveštava me neki gospodin predsednik komisije za izbor direktorke da su stigle četir prijave i da su se teškom mukom odlučili za Ivanu Vučićević. Inače znam ženu, gostovala sam joj na jutarnjem, bila super fina i suvisla. Neki Šarenac i još jedan čijeg imena ni u ludilu ne mogu da se setim, nijesu imali sreće, imali su manje pojena i za bobu je pobedila vd direktorka.Kul.

I evo šta saznah u mom dvodnevnom novinarskom pohodu:

Direktorka je morala biti ženskog roda i zvati se na slovo Ivana zato što je ona, kažu izvori, žena nekog Ljajićevog čoveka a i članica je stranke u narodu poznate kao naprednjaci. Ju!! Pa tamo piše da ne može…dobro.

Po Zakonu o zapošljavanju mogla sam u roku da predam samo moje cenjeno ime i prezime, dužni su bli da mi traže dodatnu dokumentaciju. Vidi majku mu…još da sam lukavo promenila ime i prezime , eh da sam znala…

Kuloari kažu da je Nova direktorka za pet godina rodila dvoje dece i završila dva fakulteta. E crna Dragana, ušla si u bitku sa ovakvim gigantima! Trenutno radim na pribavljanju tih diplomskih radova i mastera. Kad to pročitam, možda i ja budem direktorka jednog dana bre, i da se slikam za novine i da mi se baterija brzo prazni…eh.

I šta ću, upustim se u fazu dva istrazivačkog novinarstva zvanu – postoji li neki klasičan medij u Srbiji koji bi se bavio konkursom za direktorku stb. Faza je trajala jedan dan.Dakle ovako: samo tri nedeljnika nisu pod direktnom vučićevom kontrolom a urednici dva od ta tri su me belo gledali, u fazonu, gde ti živiš, ujebote namešten konkurs pa šta, ma to nije bitno, imam tamo ortake, itd.

Srećom postoji Internet, pa možete da čitate ovu smešnu priču onako po redu, narodski. Ko onaj Valjevac iz Vremena…..

sep

BILTENARSTVO

Tags: alastair campbell, Bler, hitler, leni riefenstahl, mediji, propaganda, Srbija, Tadic

Comments: No

Evo nama radosti i lepih posledica ljubavi prema apsolutnim vladarima! Novinarstvo i novine su mrtvi – živeli bilteni i biltenarstvo!

Nema više onih kerefeka da, kao, novinari prave priče na osnovu događaja, podataka i izvora – prevaziđeno brate. Država ima jednog glavnog urednika a bilteni lepo prenose šta je on reko da se prenese.

Za one koji nisu upućeni u osnove biltenarstva, nekoliko osnovnih napomena. Postoje dve vrste biltena, tj biltenizovanih medija: horski bilteni i udarne pesnice.

Horski bilteni su pod dirigentskom palicom glavnog urednika Srbije – postoji načelni dogovor šta treba da se peva a šta nikako ne ide na repertoar. Može zvučati slično medijskoj situaciji u sfrjotu, ali nemojmo se zavaravati. U nekadašnjoj državi bilo je slučajeva da pametni urednici pokušavaju da proture istinu a da glodur Tito ne provali. To je bilo još uvek vreme novinarstva. Sada, u biltenarstvu nema takvih gluposti – ima da bude kako kaže glavni baja, inače zbogom sponzori, zbogom stogodišnje uredničke fotelje..ko je lud, sledi mu Armagedon.

Udarne pesnice su oni pravi bilteni.To su dela miljenika i glavnih propagandista glavnog urednika Srbije. Dakle tu je ona suština, esencija koju srpski urednik želi da pokaze javnosti. To treba gledati i čitati. Jer, osim što ćemo saznati pravu istinu, videćemo koga je urednik medija u Srbiji izabrao da širi reč o njemu. A izabrao je baš neke bozemeoprostiisakloniisacuvaj.

Hitler je imao diplomiranog filozofa Gebelsa i čudnovatu Leni Rifenštal – propagandiste vrhunskog kvaliteta. Onaj Bler imao je dijaboličnog ali učinkovitog Alistera Kempela.Pa čak je i nesretni Tadić imao hiperinteligentnog Šapera…

Udarna pesnica propagande poverava se onim najpametnijima i najobrazovanijima. Brinem za crnog Aleksandra, jer sa ovakvim umovima koje je izabrao po sistemu bućkala, strepim da ova njegova vladavina ‘neće da može’, što reče moj komšija Dule Jagodinac.

sep

SRBIJA, ZEMLJA POD NAVODNICIMA

Tags: LAZNE DIPLOME, mediji, MINISTAR, Srbija, VEDRANA RUDAN, VLADA

Comments: No

Setih se ovih dana odlične fore Vedrane Rudan da u tekstovima ispisuje ime svoje države isključivo pod navodnicima: “Hrvatska”. Apsolutno tačno. I naša Srbija je takođe zemlja pod navodnicima. “Srbija”.

Dakle: u “Srbiji’ žive ‘ljudi’ od kojih neki ‘rade’ i primaju ‘platu’… Ne, ovako ne može – ko će da kuca ove navodnike, jer ako je sve pod navodnicima, to je malo besmisleno. Ali pisali li ih mi ili ne, svodi se na isto.

Svi već znamo za navalu “akademski obrazovanih građana” (tu ide svaka reč u navodnike) koji su za neverovatno kratko vreme stekli diplome, mastere i doktorate (opet navodnici) na određenom “univerzitetu”, a sve to obavljajući kojekakve odgovorne dužnosti- od kojekakvih direktora pa do ministara. Ajde da ne komplikujemo, nazovimo ih lažnim ljudima.

Mediji su u Srbiji svi od reda postali ‘mediji’, novinarstvo odavno postalo ‘novinarstvo’ i tako dalje. Dakle, lažni mediji.

Beograd je pun nekakvih državnih ‘službi’, ‘agencija’ i sličnih institucija punih bespotrebnih rođaka koji igraju pasijans na kompjuterima i svađaju se medju sobom. Dok oni izjedaju budžet i uzurpiraju gradski parking, ‘Vlada’ javnosti prezentuje nekakve trivijalne i revijalne šou programe o štednji. O, kad se setim kukanja zbog ‘marketinške vladavine žutih’. Sad se lepo vidi da se radilo o čistoj ljubomori – ostarismo a ne osladismo se apsolutnom vlašću. E sad je došla maca na vratanca, kao i cica na kolica – ima bre da vladam i spinujem za sve pare, ‘misli’ ‘naš’ ‘vladar’.

Kao što vidite, kada se piše o ‘Srbiji’ – zemlji pod navodicima, postoji problem što bukvalno svaku reč možete da stavite pod navodnike. Što znači, a da se ne lažemo, da živimo u lažnoj zemlji u kojoj žive lažni ljudi….nešto otprilike kao da ne postojimo. A nismo mrtvi. Zanimljivo.

ilustracija: rastko ćirić

jul

7 RAZLOGA ZASTO TREBA UKINUTI INTERNET

Tags: bahrein, internet, kina, reportetri bez granica, vijetnam

Comments: No

Čitam ja na netu kako je organizacija Reporteri bez granica označila Bahrein, Kinu, Siriju i Vijetnam kao ‘države neprijatelje interneta’zbog prakse svojih vlasti da kontinuirano i uporno špijuniraju novinare, blogere, aktiviste za ljudska prava i političke disidente. Mislim se – nisu ovi Kinezi i ostali uopšte mutavi, naprotiv.Ima najmanje sedam razloga zašto internet treba da se ukine i kod nas:

Kao prvo, ljudi nevidjeno lupetaju.Ostavljaju stalno komentare po forumima i kojekakvim sajtovima. Svi oni manji od makovog zrna u oflajn svetu, takozvani miševi, zaigraju onlajn kolo, onako anonimni, i to više ne može da se podnese.
Samolečenje putem interneta citanjem zastrašujucih komentara po medicinskim forumima treba zabraniti odmah, pre potpunog ukidanja cele mreže.
Ljudi veruju svemu što vide na netu isto kao što su nekad davno naši analogni preci verovali novinama i televiziji. I sad mozete da čujete penzose po radnjama i busevima kako se gadjaju argumentima poput ‘čuo sam rekli su na televiziji’ili ‘pisalo je u novinama’. Satirične sajtove kao što je srpski njuz net ne mali broj ljudi shvata kao informativni portal.
Kojekakva smatranja po fejzbuku i komentari drugarica jedna drugoj kao što su ‘prelepa’, ‘lepa si’ I ‘hvalaxxxxx’, fotke hrane pića dekoltea usana, dupeta i putovanja potpuno su neizdrživi.
Iako lično gotivim sve vrste onlajn komunikacije, kad sedite u nekom društvu, u kafiću npr, ili svi treba da su onlajn ili niko. Najbolje niko.
Onlajn komunikacija treba da je strogo kontrolisana i da se odnosi isključivo na plaćanja i usluge. Čim se ljudi puste sa lanca, odmah počnu da zamišljaju da su slobodni i da nešto znaju. I naravno onda pričaju gluposti a to nije dobro.
Internet je uostalom izvorno vojna tehnologija i ko zna kako sve Oni nas kontrolišu kad smo onlajn. Treba biti pametan. Pobacati djavolje modeme i upmpametne telefone. I peva kuća.

jun

NEMA B(L)OGA BEZ PATNJE

Tags: mentalitet, parking Skupstina Srbije, pauk, pretplatne karte, rezervisana mesta, vlast

Comments: No

Nema b(l)oga bez patnje – drevna je istina koja se i ovijeh dana potvrdila na takozvanom mom slučaju. Razmirisale se lipe, krenulo me malo u životu… i odmah se ne piše blog, imaju se preča posla. Ali b(l)og sve vidi i posla mi opomenu u vidu specifičnog vozila za prenos automobila, takozvanog pauka. I kao što je očigledno, odmah se uhvatih tastature, inspirisana nepravdom i promajom u novčaniku.

O čemu je zapravo reč? Pošto stanujem u zoniranoj ulici koja nema ni jedno parking mesto, zaputih se vozilom na obližnji parking na Pašićevom trgu, u blizini Skupštine Srbije, gde je, inače, pola parkinga rezervisano za skupštinske pregaoce a druga polovina je namenjena običnim vozačima. Odem ja ka ovoj narodnoj polovini, prijatno iznenađena što je parking renoviran, sve nešto sveže ofarbano, mislim se ipak ova vlast brine o nama, i tako zadovoljna, ostavim svoje auto na sigurno i odem dalje u nove radne pobede.

Vratim se posle nekog vremena, nema vozila. Osmotrim mesto zločina malo detaljnije, kad ono – majstori podebljali žutom bojom petnaest narodnih parking mesta – tako da su to sad rezervisana mesta za pregaoce iz Skupštine! Shvatim šibicu i pravac Beko, Vidin kapija – na čuveni parking plac za otete automobile, jedno tužno mesto koje tuče na slonove iz Zoološkog vrta, gde se ostaje bez sto evra i viče na nedužno osoblje parkingservisa.

Dakle tim divnim ljudima koje gledamo na teveu, koji će da uvedu bolne reforme i sve to tako, zafalilo 15 parking mesta? Pa čekajte, zar ne rekoše da smanjuju fond službenih vozila i da će se drastično smanjiti javna potrošnja? Rekli su, naravno, ali uvek zaboravim taj filigranski detalj – da se stezanje kaiša, „bolne reforme“ i slične mantre nikad ne odnose na samu vlas.

Bajdvej, nama hiljadama „lutajućih Beograđana“ koji imamo pretplatne karte za parkiranje u zoni al nemamo gde da se parkiramo, oduzeli su i deo onog lepog parkinga na Andrićevom Vencu. Isto nešto renovirali i odjednom, od dvadesetak mesta uzeše nam pet komada, onih najbližim Predsedništvu Srbije. To donekle i razumem, pošto Presednik i ne treba da se meša sa narodom i zaista nije lepo da mi stoka tu parkiramo dok on razmišlja.

Da ne pominjem svako peto parking mesto u gradu podvučeno žutim, tj rezervisano za agencije, direktorate, stranke, podružnice….

Nije da se žalim. Znam da sam sama kriva. Pod broj jedan hoću da živim u centru i da vozim kola a nemam para za garažu. Ko me šiša nek se selim na periferiju. Pod dva ne znam da parkiram na drveću i u vazduhu. To ću pod hitno da naučim što predlažem i mojim sapatnicima, lutajućim Beograđanima, koje srećem dok tužni kružimo gradom u potrazi za parkingom. Mi lepo po drveću, da ostavimo ovim misliocima i naša mesta za parkiranje. To su valjda te bolne reforme, svako treba da da svoj doprinos!

maj

BLAŽENSTVO POTOPA

Tags: kiša, mentalitet, nevreme, poplava

Comments: No

Uslišene su udružene srpske neradničke molitve: desio se Potop. U sredu uveče nastupilo je opštedečije veselje kad je objavljeno da škole neće raditi dva dana. Mini raspust!

Verujem da je danas nastupila poplava zabušantskih opravdanja za nedolazak na posao: poskakaše temperature, porazboljevaše se deca, neobjašnjivi kolapsi i napadi haraju…Ko još ima sreću da mu nije hladno kod kuće, može sebi da organizuje pravi raj!

Evo i idealnog opravdanja za otkazivanje dogovora, obaveza i zakazanih događaja –sve ćemo lepo kad prođe Ovo Vreme…

Nema izlazaka, trošenja para, suvišnog tuširanja…slobodabre!

Lepo vreme je jedna odvratna stvar. Svi kao po komandi izmile na sunce – kao da je obavezno radovati se kad je vedro i planirati košutnjake, reke i ade! Smor, brate. Sunčana diktatura – ko nije veseo kad ogreje i kome se sedi gajbi, taj je depresivac , čudak i nije normalan!

Ovako lepo, kad je potop – svi smo isti. Nema mrdanja, cimanja, izazova i tog prokletog rada.Idealka, optimum, savršenstvo.

Ali, meterolozi, ti zloguci, već krenuli da bedače i nagoveštavaju prestanak padavina i lepe dane. Opet šetnje, adeikošutnjaci, stanje redovno, nigde izgovora. Blago rečeno, pakao.

apr

SRPSKA METAFIZIKA

Tags: mentalitet, meteoropatija, nerad, praznici, Srbija

Comments: No

„Ova nedelja je poznata kao Ajde posle praznika“ – duhovita fora koja ovih dana kruži po Fejsbuku ukazuje na širu pojavu koja obeležava ovu našu nesretnu zemljicu.

U Srbiji optimalno stanje stvari definitivno je – nerad i odlaganje. Srpska verzija nirvane – stanje totalnog nečinjenja uz neprestano odlaganje svih aktivnosti za momenat u svetlijoj budućnosti.

Kako se približi koji praznik, prestaje da radi svako ko može, pošto se sve odlaže za „posle praznika“. Onda se tokom praznika hvalabogu ne radi, a potrebno je i izvesno prilagođavanje posle praznika, pa je zgodno i tada odložiti svaki rad.

Izbori su, takođe fenomenalan povod za odlaganje svake akcije. Mnogo pre nego što se raspišu, svi iskusni znaju da se tada u stvari, čekaju izbori, pa od toga sve zavisi. Onda prođe pola godine, pa se čeka sastavljanje vlade još koji mesec, tako da preostaje desetak nedelja u izbornoj godini pogodnih za poslove koji zavise od garniture na vlasti. Što je kod nas opšti slučaj.

E, onda dolaze godišnji odmori. Ni tada nema vajde nešto se potezati, jer nema nikog, svima je toplo, uostalom najbolje od septembra, lepo.

Četvrtak i petak takođe nisu zgodni dani da se započinje bilo šta, jer se, ipak, „bliži vikend“.

Čim padne kiša, takođe se otkazuju dogovori i sve staje. Čeka se „samo da prođe ovo vreme“. Isto važi i kada je toplo, kao i tokom zime i prelaznih perioda.

Mi jednostavno nemamo kad da radimo i funkcionišemo kao ostali narodi. Mi samo želimo najbolje. I čekamo optimalne uslove. Inače – ništa od posla!

apr

DADA SA SEDMOG SPRATA

Tags: Dada Vujasinović, devedesete, Novi Beograd, novinarstvo, politika, rat

Comments: No

Preseljenje moje porodice u mnoogo veći stan iz Dušanove u novobeogradski blok 28 bio je svojevrsni šok. Iz sirotinjskog ali vekovima urbanog donjeg Dorćola obresmo se u soliterima usred močvare gde je sve bilo nekako drugačije, sirovo i divlje. Jedino što je valjalo bili su fenomenalni stanovi i kulturan komšiluk u ulazu.

Na četvrtom Kanjevci i Minići, a na sedmom Ilići i Vujasinovići sa po dve ćerke – Vesnom, Sonjom, Sandrom i Dadom. Vesele devojke, Dada i Sandra oslikale su cvetovima zid oko svojih ulaznih vrata.

U međuvremenu smo se vratili u centar, došle su i devedesete a Dada je postala čitani novinar tiražnog nedeljnjika “Duga”. Njene potresne ratne reportaže kao i neumoljivi portreti najjačih jahača ratne apokalipse doveli su Dadu u žižu javnosti. O njenim tekstovima se pričalo. Tiraž “Duge”je rastao.

Te somnabule devedesettreće, radivši na Art kanalu, pozvala sam Dadu da mi gostuje u emisiji. Videle smo se u njenom stanu da se dogovorimo za detalje. Pitala sam je zar se ne plaši da živi sama imajući u vidu vruće teme kojima se bavila. Zar se ne bojiš Arkana, pitala sam je, pošto je tih dana bio aktuelan Dadin nimalo nežan tekst o njemu. Ona mi reče da neće on ništa i da joj je preko posrednika poručio da nije loš tekst i da mu je jedino krivo što je ispao pička a on nije pička.

Na dan emitovanja emisije uživo, javlja mi se u panici urednik: šta piše ono u Politici da ćete da pričate o ratnom novinarstvu?!!!Nikakav rat, nikakva politika, mi smo kanal kulture, jel ti jasno. Meni jasno. Ko bi uostalom, za vreme rata pričao o ratu? Ne brini, rekoh, pričaćemo o medijima, novinarstvu….

Posle emisije srele smo se još jednom, na proslavi godišnjice “Duge”. Stajala je pomalo izdvojeno, naslonjena uz zid dok su se na centralnom podijumu Interkontinentala tiskale javne ličnosti, političari i koleginice u večernjim haljinama. “Samo ih gledam”- prokomentarisala je.

Nedugo zatim javljeno je da je nađena mrtva u stanu. U tom istom stanu sa oslikanim vratima. Prva verzija koja je javnosti ponuđena – samoubistvo očevom lovačkom puškom uz insinuacije o psihičkoj nestabilnosti, lekovima i alkoholu. Posle jedne decenije utvrđeno je da je reč o ubistvu. I to bi bilo to – što se tiče rešavanja Dadine smrti od strane države. Koja je, izgleda, neprestano u laganom sukobu interesa oko ishoda tog slučaja.

Nikada joj nije palo na pamet da napusti zemlju i pridruži se roditeljima i sestri koji su već živeli u inostranstvu. Mogla je da ima sve ovosvetske udobnosti a izabrala je da se bori za istinu u jednom odvratnom ratu i u jednom odvratnom vremenu.

Novobeogradske močvare su isušene, preko puta naše zgrade nalaze se belekspocentri, holidejinovi i sedišta svetskih multinacionalki. Kada prolazim našom ulicom koja je konačno postala gotovo pravi bulevar, redovno iz kola izvijam vrat u pravcu našeg ulaza. Što bi rekao Selindžer – sa ljubavlju i mučninom.

mar

ZAŠTO KASNE VAŽNI PRIMITIVCI

Tags: kvarcovani, primitivizam, telohranitelji, Very Important Primitives, VIP, VIP primitivci

Comments: No

Da li vam se dogodilo da čekate da nešto počne jer se čeka dolazak Veoma Važne Osobe? Jesam li jedina koja ove situacije ne trpi baš najbolje?

Ugledna institucija kulture organizovala je svojevremeno skup, koji je kasnio jer se čekalo da dođe Ministar. Posle sat vremena dušegupke u nevelikoj sali, uleteo je Kvarcovani, izgovorio neke reči uverljivo pokazavši da ne zna gde je tačno došao – i izleteo sa obezbeđenjem.

Pre nekoliko godina, učesnici tribine o desetogodišnjici petog oktobra, u prepunoj sali Doma omladine sat vremena su čekali dolazak petooktobarskog heroja. Kada smo već potrošili sav kiseonik Velike sale, uleteo je On, takođe osunčan, sa suprugom i telohraniteljima. Sećanje na „demokratske promene“ moglo je da počne.

I evo, sinoć, revija udruženja modnih dizajnera. Pedeset autora, 150 ljudi iza scene na nogama, kao i 500 ljudi u publici čekalo je Dolazak Pevačice. Nije se kvarcovala, ali takođe je uplovila sa telohraniteljima. Još pola satića pričekasmo da se Ona malo osveži – i stvar je mogla da počne.

Niko se od ovih odocnelih vipovaca nije osetio nelagodno zbog kašnjenja ili nedajbože nekome izvinio. Videlo se da to čak smatraju svojim pravom i privilegijom. Upravo ovakav stav odlika je posebne VIP podsorte zvane Very Important Primitives, ili VIP Primitivac.

Vip-primitivca krase sledeće osobine: neosetljiv, nevaspitan, bezobziran.Vinuo se do VIP statusa uglavnom vođen snažnim motorima kompleksa zbog socijalnog porekla ili fizičkog izgleda. Sad, kad je VIP, došla je maca tačno na vratanca. Miševi –bežanija!

Uvek sam se pitala zašto VIPP misle da je njihovo vreme vrednije od našeg. Nedavno se opasuljih: pa oni uopšte ne misle! O tome. Važan primitivac takozvane obične ljude uopšte ne vidi – ili ih vidi kao neke obrise, ili tačkice. Nije se on uostalom mučio da se vine u VIP nebesa da bi se vraćao među narod i dolazio na vreme. Pu, pu, daleko bilo!

Nema druge nego VIP primitivce posmatrati na isti način kao što oni posmatraju nas, boraniju. Kao neke obrise, koji ne dolaze na vreme .Ili tačkice sa telohraniteljima.

PHOTO: FUTRO