FollowEvropska šampionska titula omladinske reprezentacije Srbije predvođene Ljubinkom Drulovićem obradovala me je nekako lično.
Slučaj i vulkanska prašina ukrstili su Ljubinkovu i moju sudbinu na minhenskom aerodromu pre tri godine. Moju sreću što preleteh okean i gotovo sam kod kuće, na sat vremena leta od Beograda, prekinula je objava neumoljivog aero- glasa da je aerodrom upravo zatvoren. Među nesuđenim putnicima Jatovog leta za Beograd primetim (tada, a bogami i sada) aktuelnog vojvođanskog političara.Par žena su mu prišle, valjda kao našem zvaničniku, da se posavetuju šta da sad rade – on ih je nervozno slušao dok su mu je pogled šetao preko njihovih glava u očekivanju vozača, već pozvanog da evakuiše ovog našeg vođicu. Zadesio se tu još jedan tadašnji političar, ali da ne širim tu nebitnu priču. Sve u svemu, eto mene u sred krkljanca – polegali ljudi na podove, otvorili laptopove i telefone, i – spašavaj se gde ko može. Napravljena tri reda za istovar svih 14 000 komada prtljaga. Red za taksi 100 metara.
I tako, u momentu kad sam već klonula duhom i tijelom, načeta umorom, pojavljuje se izvesni čovek koji traži još jednog za vožnju kombijem do Beograda. Ta sam!! Cena – kao do Njujorka, ali mojoj sreći nema kraja i utrpasmo se nas 7-8 u kombi minhenskog Bosanca, inače jednog od jačih likova koje sam imala priliku da sretnem u životu. Sastav šarolik – dva hirurga Crnogorca, mlada biznismenka, još neki ljudi, i Drulović. On je leteo iz Angole sa pomoćnim trenerom, mladim Beograđaninom. Stvorila se relativno ugodna atmosfera tokom putovanja. Svi su bili srećni što su pobegli sa aerodroma i idu kući. Ipak, vreme i umor čine svoje i saputnici u malenom kombiju počeli su da pokazuju svoje sitne, ljudske slabosti. Svi osim Drulovića. On jedini nije imao nikakav prigovor.Njemu jedino nije bilo vruće niti ga je tukla promaja, a nije ni prijavljivao kada je gladan ili žedan, ili predlagao piš i puš pauze.
Na finišu putovanja, nervoza oko razvoza putnika – svima je dosta svega i grabe se ko će prvi da bude odvezen. Svi osim Drulovića. On je predložio da njega poslednjeg odvezu. Kakav gospodin. Smirenost, skromnost i plemenitost – to mogu samo najbolji.
Drago mi je što je baš Drulović pobednički poveo mlade fudbalere. Što se mene tiče, on je kao čovek pobedio upravo ove majske noći kada je priroda malo promešala karte i dodelila nam to kombi putovanje na relaciji Minhen – Beograd.
Оставите одговор