Setih se ovih dana odlične fore Vedrane Rudan da u tekstovima ispisuje ime svoje države isključivo pod navodnicima: “Hrvatska”. Apsolutno tačno. I naša Srbija je takođe zemlja pod navodnicima. “Srbija”.
Dakle: u “Srbiji’ žive ‘ljudi’ od kojih neki ‘rade’ i primaju ‘platu’… Ne, ovako ne može – ko će da kuca ove navodnike, jer ako je sve pod navodnicima, to je malo besmisleno. Ali pisali li ih mi ili ne, svodi se na isto.
Svi već znamo za navalu “akademski obrazovanih građana” (tu ide svaka reč u navodnike) koji su za neverovatno kratko vreme stekli diplome, mastere i doktorate (opet navodnici) na određenom “univerzitetu”, a sve to obavljajući kojekakve odgovorne dužnosti- od kojekakvih direktora pa do ministara. Ajde da ne komplikujemo, nazovimo ih lažnim ljudima.
Mediji su u Srbiji svi od reda postali ‘mediji’, novinarstvo odavno postalo ‘novinarstvo’ i tako dalje. Dakle, lažni mediji.
Beograd je pun nekakvih državnih ‘službi’, ‘agencija’ i sličnih institucija punih bespotrebnih rođaka koji igraju pasijans na kompjuterima i svađaju se medju sobom. Dok oni izjedaju budžet i uzurpiraju gradski parking, ‘Vlada’ javnosti prezentuje nekakve trivijalne i revijalne šou programe o štednji. O, kad se setim kukanja zbog ‘marketinške vladavine žutih’. Sad se lepo vidi da se radilo o čistoj ljubomori – ostarismo a ne osladismo se apsolutnom vlašću. E sad je došla maca na vratanca, kao i cica na kolica – ima bre da vladam i spinujem za sve pare, ‘misli’ ‘naš’ ‘vladar’.
Kao što vidite, kada se piše o ‘Srbiji’ – zemlji pod navodicima, postoji problem što bukvalno svaku reč možete da stavite pod navodnike. Što znači, a da se ne lažemo, da živimo u lažnoj zemlji u kojoj žive lažni ljudi….nešto otprilike kao da ne postojimo. A nismo mrtvi. Zanimljivo.
ilustracija: rastko ćirić