All posts tagged Srbija

Nalazite se: Start / blog / All posts tagged Srbija

okt

KAKO UMALO NE POSTADOH KANDIDAT ZA DIREKTORKU STUDIJA B

Tags: Ivana Vucicevic, namesten Konkurs za direktora Studija B, novinarstvo, politika, Srbija, Studio B

Kako ispričati ovu smešnu priču a ne ponavljati Domanovića, Nusića, Kafku ili Orvela? Najbolje po redu, narodski. Ko onaj Valjevac iz Vremena…

Jun mesec ove godine. Razbeharalo se drveće, a sa njim i ja. Uvati me neka radost i vera u bolje sutra, te reših da se prijavim na konkurs za direktorku st b. Napravim ti ja čitav plan u glavi kako se za male pare može duredi nesretni studijobejić, preberem po svojim kvalifikacijama, imam sve!

Odštampam uredno šta treba da se skupi od dokumenata i crvenim plajvajzom krenem da polako otkačinjem jednu po jednu stvar…da sam se rodila, da nisam osuđivana, da nisam član ni jedne stranke, da nijesam u privrednom prekršaju, da sam 4 godine radila u ‘delatnosti koja je pretezna delatnost’ studijab…Aha, mislim se, pa ja sam baš u STB radila oko 4 godine sumasumarum, saću od njih i da tražim tu ćagu.Kad tamo, uknjižili mi četrnes meseci! Saznam ja tako lepo da sam najpopularnije emisije radila na crno, tj da se to, na papiru, nije ni dešavalo. Jedino, kažu, da potvrdi sveti Jugoslav. Popnem ti se ja na dvaesprvi, nema čoveka, dogovorim se sa posilnim da pošaljem mailom elemente potvrde, kaže mali biće sve ok. Kul. Došo Dan D, rok za predaju, kupim ja poslednje papire, odem do studiab po papir, kad ono niko nije dobio sent mail, nema potvrde, sv Jugo nije tu. Nema veze, dosetih se još nekih pet godinica po nezavisnim produkcijama, pokupim i to, predam u dvaesedmog marta na pisarnicu….huuuu….

Nedelju dana kasnije, otvorim Politiku, (držim nivo, čitam samo ugledne novine) kad ono ispade TV revija i na naslovnoj strani veelika slika, lepa đevojka, kažu nova direktorka st b, sa sve veeelikim intervjuom u sredini šarenog dodatka. Ček, ček mislim se, kako nova diretkorka, zar konkurs nije u toku, žena je vd direktora fakat, al to maleno vd nigde ne pronađoh u naslovu a ni u tekstu….Krenem da čitam, vidim žena se sprema za nove radne pobede, nikad joj se baterija na telefonu nije brže praznila, kaže, al nema veze pošto su svi u studijube kao jedna velika porodica. Pa sve neki planovi za sezonu jezen/zima, spremaju se kaže u velike pobede, čak će i aplikaciju duvedu za android, ludilo…Vidim ja kolko ima sati, da se radi o poželjnom kandidatu. Al mislim se, ima nade, uzdam se u svoje znanje i iskustvo – kvalifikacie rečju, pravda će trijumfovati, možda će shvatiti….

Nisu shvatili. Zvoni Neša poštar, kaže oćes da primiš ovaj plavi, iz gradske uprave je, kažem davaj! to su ovi za konkurs! Otvaram koverat, već zamisljajući lepi STB sa programima uživo, digitalizovanom slikom i bez montiranja na betama..kad ono, cvrc. Odbili me za kandidata. Nisam overila fotokopiju dokaza da sam se rodila. Itakoto.

Osetih neki kao šamar zla a odmah potom mi se javi glas moje pokojne babe /ćuti ko zna zašto je to dobro, spasila si se bede i robije /….izrelaksiram se i napravim izložbu fotografija o Beogradu (opet bgd, nikad se neću opametiti) u sred Njujorka, lepo. Vratim se i krenem da se u časovima dokolice bavim istraživačkim novinarstvom, pošto mi se, dakle, može.

U međuvremenu se konkurs lepo završijo (srela tri snimatelja stb na Pašićevom trgu, čekićaju inauguraciju direktorke jbt) te dobih dopis (opet poštar Neša / plavi je jel može -može/, obaveštava me neki gospodin predsednik komisije za izbor direktorke da su stigle četir prijave i da su se teškom mukom odlučili za Ivanu Vučićević. Inače znam ženu, gostovala sam joj na jutarnjem, bila super fina i suvisla. Neki Šarenac i još jedan čijeg imena ni u ludilu ne mogu da se setim, nijesu imali sreće, imali su manje pojena i za bobu je pobedila vd direktorka.Kul.

I evo šta saznah u mom dvodnevnom novinarskom pohodu:

Direktorka je morala biti ženskog roda i zvati se na slovo Ivana zato što je ona, kažu izvori, žena nekog Ljajićevog čoveka a i članica je stranke u narodu poznate kao naprednjaci. Ju!! Pa tamo piše da ne može…dobro.

Po Zakonu o zapošljavanju mogla sam u roku da predam samo moje cenjeno ime i prezime, dužni su bli da mi traže dodatnu dokumentaciju. Vidi majku mu…još da sam lukavo promenila ime i prezime , eh da sam znala…

Kuloari kažu da je Nova direktorka za pet godina rodila dvoje dece i završila dva fakulteta. E crna Dragana, ušla si u bitku sa ovakvim gigantima! Trenutno radim na pribavljanju tih diplomskih radova i mastera. Kad to pročitam, možda i ja budem direktorka jednog dana bre, i da se slikam za novine i da mi se baterija brzo prazni…eh.

I šta ću, upustim se u fazu dva istrazivačkog novinarstva zvanu – postoji li neki klasičan medij u Srbiji koji bi se bavio konkursom za direktorku stb. Faza je trajala jedan dan.Dakle ovako: samo tri nedeljnika nisu pod direktnom vučićevom kontrolom a urednici dva od ta tri su me belo gledali, u fazonu, gde ti živiš, ujebote namešten konkurs pa šta, ma to nije bitno, imam tamo ortake, itd.

Srećom postoji Internet, pa možete da čitate ovu smešnu priču onako po redu, narodski. Ko onaj Valjevac iz Vremena…..

sep

BILTENARSTVO

Tags: alastair campbell, Bler, hitler, leni riefenstahl, mediji, propaganda, Srbija, Tadic

Comments: No

Evo nama radosti i lepih posledica ljubavi prema apsolutnim vladarima! Novinarstvo i novine su mrtvi – živeli bilteni i biltenarstvo!

Nema više onih kerefeka da, kao, novinari prave priče na osnovu događaja, podataka i izvora – prevaziđeno brate. Država ima jednog glavnog urednika a bilteni lepo prenose šta je on reko da se prenese.

Za one koji nisu upućeni u osnove biltenarstva, nekoliko osnovnih napomena. Postoje dve vrste biltena, tj biltenizovanih medija: horski bilteni i udarne pesnice.

Horski bilteni su pod dirigentskom palicom glavnog urednika Srbije – postoji načelni dogovor šta treba da se peva a šta nikako ne ide na repertoar. Može zvučati slično medijskoj situaciji u sfrjotu, ali nemojmo se zavaravati. U nekadašnjoj državi bilo je slučajeva da pametni urednici pokušavaju da proture istinu a da glodur Tito ne provali. To je bilo još uvek vreme novinarstva. Sada, u biltenarstvu nema takvih gluposti – ima da bude kako kaže glavni baja, inače zbogom sponzori, zbogom stogodišnje uredničke fotelje..ko je lud, sledi mu Armagedon.

Udarne pesnice su oni pravi bilteni.To su dela miljenika i glavnih propagandista glavnog urednika Srbije. Dakle tu je ona suština, esencija koju srpski urednik želi da pokaze javnosti. To treba gledati i čitati. Jer, osim što ćemo saznati pravu istinu, videćemo koga je urednik medija u Srbiji izabrao da širi reč o njemu. A izabrao je baš neke bozemeoprostiisakloniisacuvaj.

Hitler je imao diplomiranog filozofa Gebelsa i čudnovatu Leni Rifenštal – propagandiste vrhunskog kvaliteta. Onaj Bler imao je dijaboličnog ali učinkovitog Alistera Kempela.Pa čak je i nesretni Tadić imao hiperinteligentnog Šapera…

Udarna pesnica propagande poverava se onim najpametnijima i najobrazovanijima. Brinem za crnog Aleksandra, jer sa ovakvim umovima koje je izabrao po sistemu bućkala, strepim da ova njegova vladavina ‘neće da može’, što reče moj komšija Dule Jagodinac.

sep

SRBIJA, ZEMLJA POD NAVODNICIMA

Tags: LAZNE DIPLOME, mediji, MINISTAR, Srbija, VEDRANA RUDAN, VLADA

Comments: No

Setih se ovih dana odlične fore Vedrane Rudan da u tekstovima ispisuje ime svoje države isključivo pod navodnicima: “Hrvatska”. Apsolutno tačno. I naša Srbija je takođe zemlja pod navodnicima. “Srbija”.

Dakle: u “Srbiji’ žive ‘ljudi’ od kojih neki ‘rade’ i primaju ‘platu’… Ne, ovako ne može – ko će da kuca ove navodnike, jer ako je sve pod navodnicima, to je malo besmisleno. Ali pisali li ih mi ili ne, svodi se na isto.

Svi već znamo za navalu “akademski obrazovanih građana” (tu ide svaka reč u navodnike) koji su za neverovatno kratko vreme stekli diplome, mastere i doktorate (opet navodnici) na određenom “univerzitetu”, a sve to obavljajući kojekakve odgovorne dužnosti- od kojekakvih direktora pa do ministara. Ajde da ne komplikujemo, nazovimo ih lažnim ljudima.

Mediji su u Srbiji svi od reda postali ‘mediji’, novinarstvo odavno postalo ‘novinarstvo’ i tako dalje. Dakle, lažni mediji.

Beograd je pun nekakvih državnih ‘službi’, ‘agencija’ i sličnih institucija punih bespotrebnih rođaka koji igraju pasijans na kompjuterima i svađaju se medju sobom. Dok oni izjedaju budžet i uzurpiraju gradski parking, ‘Vlada’ javnosti prezentuje nekakve trivijalne i revijalne šou programe o štednji. O, kad se setim kukanja zbog ‘marketinške vladavine žutih’. Sad se lepo vidi da se radilo o čistoj ljubomori – ostarismo a ne osladismo se apsolutnom vlašću. E sad je došla maca na vratanca, kao i cica na kolica – ima bre da vladam i spinujem za sve pare, ‘misli’ ‘naš’ ‘vladar’.

Kao što vidite, kada se piše o ‘Srbiji’ – zemlji pod navodicima, postoji problem što bukvalno svaku reč možete da stavite pod navodnike. Što znači, a da se ne lažemo, da živimo u lažnoj zemlji u kojoj žive lažni ljudi….nešto otprilike kao da ne postojimo. A nismo mrtvi. Zanimljivo.

ilustracija: rastko ćirić

apr

SRPSKA METAFIZIKA

Tags: mentalitet, meteoropatija, nerad, praznici, Srbija

Comments: No

„Ova nedelja je poznata kao Ajde posle praznika“ – duhovita fora koja ovih dana kruži po Fejsbuku ukazuje na širu pojavu koja obeležava ovu našu nesretnu zemljicu.

U Srbiji optimalno stanje stvari definitivno je – nerad i odlaganje. Srpska verzija nirvane – stanje totalnog nečinjenja uz neprestano odlaganje svih aktivnosti za momenat u svetlijoj budućnosti.

Kako se približi koji praznik, prestaje da radi svako ko može, pošto se sve odlaže za „posle praznika“. Onda se tokom praznika hvalabogu ne radi, a potrebno je i izvesno prilagođavanje posle praznika, pa je zgodno i tada odložiti svaki rad.

Izbori su, takođe fenomenalan povod za odlaganje svake akcije. Mnogo pre nego što se raspišu, svi iskusni znaju da se tada u stvari, čekaju izbori, pa od toga sve zavisi. Onda prođe pola godine, pa se čeka sastavljanje vlade još koji mesec, tako da preostaje desetak nedelja u izbornoj godini pogodnih za poslove koji zavise od garniture na vlasti. Što je kod nas opšti slučaj.

E, onda dolaze godišnji odmori. Ni tada nema vajde nešto se potezati, jer nema nikog, svima je toplo, uostalom najbolje od septembra, lepo.

Četvrtak i petak takođe nisu zgodni dani da se započinje bilo šta, jer se, ipak, „bliži vikend“.

Čim padne kiša, takođe se otkazuju dogovori i sve staje. Čeka se „samo da prođe ovo vreme“. Isto važi i kada je toplo, kao i tokom zime i prelaznih perioda.

Mi jednostavno nemamo kad da radimo i funkcionišemo kao ostali narodi. Mi samo želimo najbolje. I čekamo optimalne uslove. Inače – ništa od posla!

jan

IT’S THE POLITICS.. / POLITIKA BATE…

Tags: House of Cards, Kevin Spacey, Platon, politika, Srbija

Comments: No

Pogledah seriju “House of Cards” o spletkama u visokoj američkoj politici.Poučno štivo, ako vas zanima baš tačna tehnologija opstajanja na vlasti. Ukratko – laži, ucene, podmetanja i nečasne radnje svih vrsta su must have za svakog ko želi ozbiljno da se bavi politikom. U tom pogledu mi u Srbiji ponosno stojimo rame uz rame sa razvijenim svetom, čak bi naše političke muvare mogle po nečemu i da poduče inostrane kolege. Još ovi naši imaju daleko lošiju startnu poziciju – nisu išli na skupe fakultete i sklapali bratstva za budućnost, nego su se mučili, školovali uz rad i crpli snagu iz prirodnog laktaroškog talenta.

Tako, izgleda, mora da bude. Ili što kaže Kevin Spacey u pomenutoj seriji u momentu kad predočava kolegi da je ucenjen i da će morati da pogazi sve svoje principe: “It’s the politics…”

Zato imam pomešana osećanja kada se pojavi čovek na funkciji koji je van partijsko-burazerskih šema.Koliko mi je drago što vidim nekoga nalik ljudskom biću, toliko mi bude žao pošto ga čeka šibicarsko traženje kuglice među prevejanim baticama.Jer samo iskusni tajnu znaju: nikako, ali nikako se ne treba baviti onim što spada u opis radnog mesta.Eto, izgleda da je i donedavni ministar privrede Radulović olako poverovao u svoje zvanje i zaključio da treba da obavlja posao ministra. Neiskusno, sasvim. Ovi “padobranci” u politici prepoznaju se golim okom – njihov govor tela odaje nelagodu a izraz lica nagoveštava mučninu u radnom okruženju.

Ništa od Platonovog ideala vladara kao filozofa do daljnjeg – samo pokvarenjaci izgleda dolaze u obzir za obavljanje političkih poslova. I željno čekam one koji će da demantuju ovaj nesrećni zaključak.

jan

SAĆU JA DA TI OBJASNIM!!

Tags: mentalitet, Srbija

Comments: No

Ne znam postoje li glupi i pametni narodi, ali u Srbiji živi najveći broj ljudi koji zna apsolutno – Sve!

Možete da uložite život u proučavanje bilo koje oblasti, dobijete Nobelovu nagrade za molekularnu fiziku, doktorirate pravo, ekonomiju, šta god – budite uvereni da ćete sresti komšiju koji će vam, na pomen vaše struke, rado pojasniti neke stvari iz vašeg faha. To što komšija nema nikakve veze sa pomenutom oblašću neće ga ometati da čvrsto brani svoje mišljenje, na koje, je li, ima pravo. Da li je u pitanju mistički uvid? Jer, bez ikakvog čitanja, studiranja, prakse, on sve jednostavno – zna.

Uzmimo, na primer, da ste dugi niz godina živeli u stranoj zemlji.Vratite se u Srbiju, sretnete prijatelja koji vas pita kako je u državi iz koje ste došli. Ali, ne lezi vraže, dok uzimate vazduh da odgovorite, on je već počeo da vam objašnjava kako je tamo. Nema veze što čovek nikad nije kročio na pomenuto tlo – on sve jednostavno – zna.

Učestvovali ste u naučno-istraživačkoj ekspediciji u šumama Amazona.Vratite se, odete na piće sa ortacima: teško da će vas iko pitati za detalje ili zainteresovano saslušati o vašem neobičnom iskustvu. Krenete li sa doživljajima, ekipa će vas poklopiti – videli su oni to sve na diskaverijuinašnaldžeogrefiku, smaraš brate, nisi u pravu, jer oni sve jednostavno –znaju.

Iako znamo apsolutno sve, ipak smo za neke oblasti neprikosnoveni. Naime, svaki stanovnik Srbije stariji od 7 godina smatra sebe prirodnim ekspertom za političke nauke (spoljna, unutrašnja, geopolitika itd), sociologiju, ekonomiju, medicinu,saobraćaj…

Neko bi iz ovih primera zaključio da smo neradoznao, zavidan i nevaspitan svet – ništa od toga. Mi samo znamo jednostavno Sve, a kad znate Sve ne možete da budete radoznali niti da vas bilo šta iznenadi upravo zato – što znate Sve.

Odakle nam ta svemoć i sveznanje – metafizičko je pitanje. Jal je Bog, jal su vanzemaljci….

nov

PRISTALI SMO, BIĆEŠ SVE ŠTO HOĆEŠ

Tags: branislav nusic, komedija Dr, Srbija

Comments: No

Počinjem već da se ljutim na Branislava Nušića – zato što je toliko, zaista previše aktuelan. U Srbiji se Nušić igra svaki dan i to već sto godina, što je već pomalo depresivno. Eto, na primer „Dr“ – iliti slučaj lažnog predstavljanja.

Ne, nije ovo priča o najpoznatijem čačanskom magistru i njegovom podvigu da se, pored svih obaveza, pozabavi temom razvoja modela reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko-transportnih preduzeća. Pojava je širih dimenzija.

Tehnologija stvaranja novih identiteta je prosta.Radi se o broju ponavljanja – što možemo da ispitamo u novinama o poznatima tipa helouglorijastorisvet. Recimo, imamo suprugu bogatog čoveka, burne prošlosti, bez zanimanja. U prigodnom intervjuu saznajemo da je ona u stvari dizajnerka nameštaja. U narednom broju saznajemo da snajka posluje uglavnom sa inostranstvom, tako da je više poznata u svetskim dizajnerskim krugovima nego u ovoj našoj palanci, da bi se već sledećeg meseca uz svako pominjanje osobe x, lepio i epitet „poznata dizajnerka nameštaja“. Prosto ko pasulj. (Ovaj je primer, doduše, malo bajat jer je međunarodna zvezda dizajna u međuvremenu postala profesionalni guru samospoznaje i alternativnog načina života).

Ili, slučaj poznanika, dugogodišnje muvare. Studirao političke nauke, valjda diplomirao.Vidim ga u vestima – potpisan kao ekonomista. Hm, pomislim, zbunili se ovi na teveu, ali ekonomska karijera mog poznanika je za samo par nedelja doživela vrtoglav uspon na planu tv potpisivanja – postao je „ekonomski analitičar“ pa i „ekspert“!! Ovih dana nam se i vratilo jedno, kao Dunav mutno, političarsko lice na javnu scenu, novopredstavljeno kao „biznismen i politički konsultant“.

Dakle, ne samo da smo siromašna, haotična i korumpirana zemlja već postajemo i „identitetski raj“ za sve one koji bi da našminkaju i properu životopis i pojave se kao novi ljudi; magično mesto gde je dovoljno samo tri puta reći ko biste od sutra želeli da budete – i stvar je završena.

Dragana Kanjevac*

*autorka je svetski ekspert iz oblasti kvantne fizike i vlasnica elitnog prestoničkog spa centra

okt

KUKAM DAKLE POSTOJIM

Tags: dijaspora, Domanović, komunikacija, mentalitet, nihilizam, Nušić, Srbija

Comments: No

Nema me nešto već neko vreme na rođenom blogu; ščepala me kreativna kriza, šta li.Gore od toga: moj omiljeni hobi zvani mala društvena kritika potpuno je izgubio smisao. Srpsko društvo postalo je duboko nihilističko, tako da svaka kritika deluje kao blagi povetarac u jedra sveopšteg ništavila.Totalni gubitak nade većeg dela stanovništva da će dočekati svetlost pristojnog života pretvorio nas je u hor narikača nad sopstvenom sudbinom i opsesivnih analitičara propasti. Kritikovati srpsko društvo vodi u čistu depresiju, i jedino je svarljivo kao komedija ili ironija, što su Nušić i Domanović vrlo dobro znali.

Dakle, ne vredi plakati, kaže pesma stara.Možemo mi da se šalimo ali šta ćemo sa kukajućom armijom na svakom koraku: jedva preživljavamo – nema posla, niko ništa ne plaća, horor u bolnicama, a povrh svega ili nam je vruće ili nam je hladno.I tako mi kukamo – uvređeni što nam ovo nesrećno društvo oduzima mogućnosti koje nam pripadaju, ometeni u razvoju, demoralisani i demotivisani za svaku akciju. Inače, nikako nije dobro biti veseo u društvu kukavca/kukavice.Ni ne pokušavajte da ih oraspoložite ili da predočavate bilo kakve pozitivne argumente ili širu sliku– optužiće vas da, veseleći se dok sve propada, vi zapravo bežite od realnosti ili vas je baš briga zato što vam je nezasluženo bolje nego njemu/njoj.

Kukanje kao mentalitetski običaj ima možda veze i sa starim verovanjem da zlo ima odličan sluh.“Da ne čuje zlo“- stara je izreka i sublimira veliku istinu – kad god se pogordimo i previše hvalimo, zlo to odmah čuje i krene da nam sreću kvari. Kukanje i prikrivanje dobrih vesti takođe je efikasna odbrana od rođaka i prijatelja koji bi vam zavideli ili tražili kintu na zajam kada bi saznali za kakvu jaču uplaticu na vašem računu.

Možda kukanje kao način komunikacije može da bude simpatično našoj zapadnoj dijaspori kad dođu jednom godišnje da poprave zube i odmore se od diktata veselosti, pozitivnih poruka i komunikacije po pravilima.Dakle, kad vas pitaju kako si, ne kažete „Fine, thank you“, nego krenete sa „ništa me ne pitaj“ i nastavite sa bolestima, lošim vestima, nepravdama i tako redom.

Zato volim svoju staru prijateljicu koja mi se javila pre neki dan, i kaže „ajmo ovih dana da se vidimo al onako, bez kukanja“. Što će reći – od onog koji kuka bude samo muka. „Važi“ – rekoh, i slagah na mestu. Jer, kakav je to razgovor na srpskom jeziku ako ne istovariš sve bedake i ne pričaš samo o sebi? Nerealan, brate.

avg

NIJE TEŠKO BITI SMOR!

Tags: mentalitet, Srbija

Comments: No

Možda Holandija i nije zemlja lala il Brazil zemlja sambe i fudbala – Srbija je pak definitivno zavičaj hejtera i smarača. Mi smo takoreći rođeni sociolozi i politički analitičari – nema tog društvenopolitčkog pitanja za koje svako od nas nema stav, komentar ili rešenje. To što ga se još “nisu setili” i pozvali da vodi državu, našeg čoveka iskreno vređa.

Već sam se bavila našom hejterskom prirodom – volimo da udarimo kontru i bacimo hejt na sve i svakoga.Bacanje hejta po navici i presuđivanje bez ikakvog znanja o predmetu o kojem je reč – već prelazi u domen aktivnosti smarača.

Smarači uvek znaju skrivenu pozadinu događaja ili mračne tajne o istaknutim ličnostima. Smarač voli da se bavi ljudima, iako njega uglavnom niti ko od njih poznaje niti ga se seća. Internet je raj za smarače – idealan medij gde kroz komentare i statuse mogu da obznanjuju svoje smaračke opservacije. Uzmimo na primer vest o postavljenju Ivana Tasovca za ministra kulture.Nije čovek primirisao ni blizu Vlajkovićeve – smarači uhvatili temu i ne puštaju. Isti slučaj je bio i sa predhodnikom Petkovićem i malograđanskim pošalicama na temu poslastičanice i poslastičara. E sad su došle na red kilave šale na račun Jaimamtalenta, pa zaključci kako se ipak radi o “ folirantu iz kruga dvojke“ ili pak priznanja da je čovek „genije je al ništa neće moći da uradi“…kakvo smaranje!

Neko bi pomislio kako smo mi neviđeno oštrouman narod koji ne uzima nikoga zdravo za gotovo i ima razvijenu kritičku svest – ma kakvi! Kad se naš smarač ili hejter približi kakvoj vlasti ili viđenoj ličnosti –topi se sva hrabrost i on postaje zbunjen, servilan i mekši od pamuka. On je lažni pobunjenik – u stvari, idealan je podanik i bio bi veliki poslušnik, samo kad bi mu se ukazala koja šansa.

Velika je snaga smaračke praznine.Već osećam lagani smor koji se širi i na ovo neveliko razmatranje. Eto – dovoljno je bilo posvetiti smaračima ovih trista reči, i već postajem uspešan smarač.

Nije teško biti smor!

avg

NIŠTA OD SVEGA OVOGA NE BI BILO DA JE PAVLE NA VREME ČITAO KOSMOPOLITEN

Tags: facebook, mediji, Pavle Ćosić, senzacionalizam, Srbija

Comments: No

Priključih se prošle nedelje na jedvite jade na Internet putem crnogorskog “bilodje” modema, otvorim Fejsbuk, kad ono moj savremenik Pavle Ćosić obaveštava sve zainteresovane za ubistvo Vučića da mu šalju ponude u inbox. Pola kinte odmah, pola po obavljenom poslu. Auu crni Pavle, pomislih, čemu ovaj direktni poziv policiji u svoj udobni dom? Kakav je sad ovo medijski eksperiment, pitam se, imajući u vidu Ćosićevo bavljenje medijima na aktivističko subverzivni način, kao što su objavljivanje satričnih pseudovesti – žanra koji se potom lepo razvio u obliku urnebesnog Njuzneta. Ovoga puta ljudski se zabrinuh za čoveka imajući u vidu superneozbiljnost statusa kao i to da pozivi na ubistvo političara nisu omiljeno štivo bezbednosnim službama, baš nigde na svetu.Pretpostavljam da je sporni status pisao noću (ako nije – propade mi naslov), kada ljudi malčice popiju pa im se motaju po glavi svakojake ideje a tamni delovi duše teže da se malo prošetaju. Žao mi je što Pavle nije imao priliku da pročita savete iz Kosmopolitena na koje naleteh onomad u frizeraju, o tome kako preboleti ljubavni raskid. “Ne šaljite sms poruke bivšem u periodu od 23 – 8 ujutru.”- propoveda Kosmo. U prevodu – ne izlivajte svoja osećanja po tastaturi kad ste malo onako, pa ste besni, ljuti, euforični, tužni ili već.Eto, da je Pavle znao za Kosmo foru, bio bi uskraćen za ovoliku pažnju policije i medija .

Rado pratim Ćosićev kulturni rad – lingvistički, književni, kao i izdavački – ima tu i znanja i duha, uzbudljivih umetničkih akcija i dobrih fora, nekakvog nastavka beogradskog nadrealističkog uvrnuća. Sporni status nema ničeg od toga, već je banalni eksces. Pretiš političaru – dođu ti na vrata u roku od odmah. Dosadno i neprijatno. Zanimljiva je, pak, izjava zvaničnika policije koji je insistirao na sprovođenju postupka “s obzirom da se radi o ozbiljnoj pretnji upućenoj štićenoj ličnosti”. Znači li to da nije toliki problem ako putem Fejsa naručujete ubistva neštićenih lica ? Dakle mi obični, boranija, možemo i da se samoistrebimo..

Pavlov eksperiment iliti ispad razotkrio je već poslovični jad naših tzv. medija; počevši od toga da je slučaj FB pretnje nekoliko dana apsolutno potisnuo teme koje se tiču realnih problema ove zemlje. To vam je kao da imate metastaze ali vas najviše sekira urasla obrva. Maloumni senzacionalizam kulminirao je Kurirovim naslovom USPEŠNA AKCIJA POLICIJE: UHAPŠEN OPASAN LUDAK.

Čudno je bilo ovog leta – kako odem iz Beograda, u povratku me dočekaju vesti o Pavlu Ćosiću – te fašista, te atentator. Srećom po njega, besparica je pritisla te ne mrdam iz begea do daljnjeg. Mediji mogu slobodno da se odmore od opasnog neprijatelja Pavla i potraže nove, nebitne teme.