Dragana Kanjevac

All posts tagged mediji

Evo nama radosti i lepih posledica ljubavi prema apsolutnim vladarima! Novinarstvo i novine su mrtvi – živeli bilteni i biltenarstvo!

Nema više onih kerefeka da, kao, novinari prave priče na osnovu događaja, podataka i izvora – prevaziđeno brate. Država ima jednog glavnog urednika a bilteni lepo prenose šta je on reko da se prenese.

Za one koji nisu upućeni u osnove biltenarstva, nekoliko osnovnih napomena. Postoje dve vrste biltena, tj biltenizovanih medija: horski bilteni i udarne pesnice.

 Horski bilteni su pod dirigentskom palicom glavnog urednika Srbije – postoji načelni dogovor šta treba da se peva a šta nikako ne ide na repertoar. Može zvučati slično medijskoj situaciji u sfrjotu, ali nemojmo se zavaravati. U nekadašnjoj državi bilo je slučajeva da pametni urednici pokušavaju da proture istinu a da glodur Tito ne provali. To je bilo još uvek vreme novinarstva. Sada, u biltenarstvu nema takvih gluposti – ima da bude kako kaže glavni baja, inače zbogom sponzori, zbogom stogodišnje uredničke fotelje..ko je lud, sledi mu Armagedon.

BLIC NASLOVNA

 

Udarne pesnice su oni pravi bilteni.To su dela miljenika i glavnih propagandista glavnog urednika Srbije. Dakle tu je ona suština, esencija koju srpski urednik želi da pokaze javnosti. To treba gledati i čitati. Jer, osim što ćemo saznati pravu istinu, videćemo koga je urednik medija u Srbiji izabrao da širi reč o njemu. A izabrao je baš neke bozemeoprostiisakloniisacuvaj.

informer naslovna

Hitler je imao diplomiranog filozofa Gebelsa i čudnovatu Leni Rifenštal – propagandiste vrhunskog kvaliteta. Onaj Bler imao je dijaboličnog ali učinkovitog Alistera Kempela.Pa čak je i nesretni Tadić imao hiperinteligentnog Šapera…

 Udarna pesnica propagande poverava se onim najpametnijima i najobrazovanijima. Brinem za crnog Aleksandra, jer sa ovakvim umovima koje je izabrao po sistemu bućkala, strepim da ova njegova vladavina ‘neće da može’, što reče moj komšija Dule Jagodinac.

 


Setih se ovih dana odlične fore Vedrane Rudan da u tekstovima ispisuje ime svoje države isključivo pod navodnicima: “Hrvatska”. Apsolutno tačno. I naša Srbija je takođe zemlja pod navodnicima. “Srbija”.

Dakle: u “Srbiji’ žive ‘ljudi’ od kojih neki ‘rade’ i primaju ‘platu’… Ne, ovako ne može – ko će da kuca ove navodnike, jer ako je sve pod navodnicima, to je malo besmisleno. Ali pisali li ih mi ili ne, svodi se na isto.

Svi već znamo za navalu “akademski obrazovanih građana” (tu ide svaka reč u navodnike) koji su za neverovatno kratko vreme stekli diplome, mastere i doktorate (opet navodnici) na određenom “univerzitetu”, a sve to obavljajući kojekakve odgovorne dužnosti- od kojekakvih direktora pa do ministara. Ajde da ne komplikujemo, nazovimo ih lažnim ljudima.

Mediji su u Srbiji svi od reda postali ‘mediji’, novinarstvo odavno postalo ‘novinarstvo’ i tako dalje. Dakle, lažni mediji.

Beograd je pun nekakvih državnih ‘službi’, ‘agencija’ i sličnih institucija punih bespotrebnih rođaka koji igraju pasijans na kompjuterima i svađaju se medju sobom. Dok oni izjedaju budžet i uzurpiraju gradski parking, ‘Vlada’ javnosti prezentuje nekakve trivijalne i revijalne šou programe o štednji. O, kad se setim kukanja zbog ‘marketinške vladavine žutih’. Sad se lepo vidi da se radilo o čistoj ljubomori – ostarismo a ne osladismo se apsolutnom vlašću. E sad je došla maca na vratanca, kao i cica na kolica – ima bre da vladam i spinujem za sve pare, ‘misli’ ‘naš’ ‘vladar’.

Kao što vidite, kada se piše o ‘Srbiji’ – zemlji pod navodicima, postoji problem što bukvalno svaku reč možete da stavite pod navodnike. Što znači, a da se ne lažemo, da živimo u lažnoj zemlji u kojoj žive lažni ljudi….nešto otprilike kao da ne postojimo. A nismo mrtvi. Zanimljivo.

 

 

ilustracija: rastko ćirić

 


Priključih se prošle nedelje na jedvite jade na Internet putem crnogorskog “bilodje” modema, otvorim Fejsbuk, kad ono moj savremenik Pavle Ćosić obaveštava sve zainteresovane za ubistvo Vučića da mu šalju ponude u inbox. Pola kinte odmah, pola po obavljenom poslu. Auu crni Pavle, pomislih, čemu ovaj direktni poziv policiji u svoj udobni dom? Kakav je sad ovo medijski eksperiment, pitam se, imajući u vidu Ćosićevo bavljenje medijima na aktivističko subverzivni način, kao što su objavljivanje satričnih pseudovesti – žanra koji se potom  lepo razvio u obliku urnebesnog Njuzneta. Ovoga puta ljudski se zabrinuh za čoveka imajući u vidu superneozbiljnost statusa kao i to da pozivi na ubistvo političara nisu omiljeno štivo bezbednosnim službama, baš nigde na svetu.Pretpostavljam da je sporni status pisao noću (ako nije – propade mi  naslov), kada ljudi malčice popiju pa im se motaju po glavi svakojake ideje a tamni delovi duše teže da se malo prošetaju. Žao mi je što Pavle nije imao priliku da pročita savete iz Kosmopolitena  na koje naleteh onomad u frizeraju, o tome kako preboleti ljubavni raskid. “Ne šaljite sms poruke bivšem u periodu od 23 – 8 ujutru.”- propoveda Kosmo. U prevodu – ne izlivajte svoja osećanja po tastaturi kad ste malo onako, pa ste  besni, ljuti, euforični, tužni ili već.Eto, da je Pavle znao za Kosmo foru, bio bi uskraćen za ovoliku pažnju policije i medija .

Rado pratim Ćosićev kulturni rad – lingvistički, književni, kao i izdavački – ima tu i znanja i duha, uzbudljivih umetničkih akcija i dobrih fora, nekakvog nastavka beogradskog nadrealističkog uvrnuća. Sporni status nema ničeg od toga, već je banalni eksces. Pretiš političaru – dođu ti na vrata u roku od odmah. Dosadno i neprijatno. Zanimljiva je, pak, izjava zvaničnika policije koji je insistirao na sprovođenju postupka “s obzirom da se radi o ozbiljnoj pretnji upućenoj  štićenoj ličnosti”. Znači li to da nije toliki problem ako putem Fejsa  naručujete ubistva neštićenih lica ? Dakle mi obični, boranija, možemo i da se samoistrebimo..

Pavlov eksperiment iliti  ispad razotkrio je već poslovični  jad naših tzv. medija; počevši od toga da je slučaj FB pretnje nekoliko dana apsolutno potisnuo  teme koje se tiču realnih problema ove zemlje. To vam je kao da imate metastaze ali vas najviše sekira urasla obrva. Maloumni senzacionalizam kulminirao je Kurirovim naslovom USPEŠNA AKCIJA POLICIJE: UHAPŠEN OPASAN LUDAK.

Čudno je bilo ovog leta – kako odem iz Beograda, u povratku me dočekaju vesti o Pavlu Ćosiću – te fašista, te atentator. Srećom po njega, besparica je pritisla te ne mrdam iz begea do daljnjeg. Mediji mogu slobodno da se odmore od opasnog neprijatelja Pavla i potraže nove, nebitne teme.