Dragana Kanjevac

All posts tagged gradjanski protesti

“Ustajte prezreni na svetu, svi sužnji koje mori glad“ – bila nam je ta Internacionala  kao klincima malo smešna, mislim ti sužnji koje mori glad delovali  su tako nekako pompezno i nerealno. Sanjali smo da će u 21. veku roboti da rade umesto nas, a na kraju ispade da čitava planeta robuje, dok par stotina multinacionalnih robota kupi kajmak.

Izgleda da neće da može.

Žrtve globalne kapitalističke „šibice“ kao da više neće da igraju ulogu ovce: običnom čoveku, tzv. građaninu,  na mnogim tačkama na planeti uopšte nije dobro.Sve se više radi, sve se gore živi, banke nad glavama kao makroi  a korumpiranim elitama nikad bolje.

Aktuelni filmovi i tv serije nepogrešivo ukazuju na  duh vremena, što će reći –vladavinu pohlepe, loših momaka  i zgrtanja bogatstva prodajom magle. Wolf of Wall Street, American Hustle,House of Cards – sve su to udžbenici savremene sociologije. Ludački monolog koji izgovara Matthew McConaughey o Prvom pravilu Wall Street-a  ujedno je  i genijalno objašnjenje zašto sužnje mori glad.Niko ne zna – kaže Metju – da li će akcije padati ili rasti, sve je to fugazi, lažnjak, vilinski prah.Fora je da klijentov novac premestiš u svoj džep tako što ćeš stalno da ga držiš na ringišpilu, da ostane u igri.

Sa druge strane okeana i svakog glamura, britanska tv serija Shamelless  briljantno govori o onim davno ispalim sa svakog ringišpila – mančesterskoj socijali i otpadnicima koji uglavnom preživljavaju sitnim varuckanjem države i komšija.Posmatrano  iz Srbije – vrlo bliska ekipa, naši ljudi takoreći.

Britanski profesor Guy Standing, koji ukazuje na novu svetsku klasu prekarijata (a to su u pravo svi „prezreni na svetu“ -isključeni, potplaćeni, zaduženi) naveo je u  intervjuu hrvatskom Jutarnjem listu zanimljiv podatak, da su gradske vlasti Mančestera ukinule 900 od 1000 javnih WC.To je smeštanje ljudi u svojevrsne kaveze, kaže Standing i naglašava da su javni prostori važni za siromašne i kreditno nesposobne – stanovi su im skučeni, a za kafanu se nema para. Eto zašto su Turci onomad odlepili na pokušaj pretvaranja javnog parka u šoping mol.

Iako sam veliki skeptik u pogledu bilo kakvih revolucionarnih projekata u ime „boljeg sutra“ – kao da puca čir svetske pohlepe i slobodnog tržišta prevare. Pucaju i teorije naših lokalnih vladara, kako smo siromašni i neuspešni  samo zato što smo lenj, zaostao i razmažen narod koji  neće da „menja svest“. Što kaže Radovan Treći  -To su nam amputirali, ali to je tačno– to jest, ni jedan nas svetski haos neće zaobići a paklena kuhinja  domaćih problema  i ovako radi 24/7…

I eto, smejala se ja sužnjima na školskim priredbama, a danas guglujem tekst te revolucionarne pesme i čitam je, tako u celosti, možda prvi put:

…U bijesu svome sav je ružan/taj kralja novca gnusni soj /a svima dužan i predužan/pljačka nam on trud i znoj!Što naš rad nam stvori i osnaži/otmicom tuđ je zalogaj!Al narod od njeg sada traži/Da vrati krvav zajam taj!…

 

http://globus.jutarnji.hr/svijet/ovaj-covjek-otkrio-je-novu-klasu-koja-ce-zapaliti-svijet

http://www.youtube.com/watch?v=-3tpJRLVM8w


OSMAN ORSAL/REUTERS

Foto OSMAN ORSAL/REUTERS
Kao što vidimo, građanima na pojedinim tačkama planete pukao je film. Turci su ustali u odbranu parka u srcu grada pod najezdom buldožera  spremnih  za pripremu  gradnje još jednog šoping mola. Liberalni kapitalizam ne voli parkove. Parkovi su neiskoriščen građevinski prostor  koji zvrji prazan, taman zgodan  za novi hram kupovine. Kad ono, građani ne žele  da kupuju  pošto žive sve gore, nemaju pare i hoće bar da imaju taj park, u stvari dosta im je svega. Policija ih je iz helikoptera natopila suzavcem.

Brazilcima je pala roletna zbog povećanja cene prevoza, a u svetlu najave arčenja državnog novca u ime organizovanja svetskog prvenstva u fudbalu. Izborili su se za prvobitnu cenu a onda zasuti suzavcem.

Građani širom sveta sve su siromašniji i obespravljeniji. Demokratija ustupa mesto plutokratiji, vladavini bogatih koji ne samo da su pokorili običan svet, već su čitavi narodi i države osvojene i reketirane od strane krupnog kapitala. Ukidanje grčke javne televizije i orkestra brutalan je primer novog fašizma “isplativosti”.

Mnogi se ovih dana  po društvenim mrežama pitaju zašto mi u Srbiji ne protestujemo kada  globalni građanski ekspres  lonac već  pišti u Turskoj u Brazilu za iste stvari koje muče i nas. Ne bunimo se iz više razloga: ulični protesti su za nas već više puta repriziran, eksploatisan i piratizovan format, a i vruće je ovih dana nesnosno. Osim toga, ne možemo da se dogovorimo ni oko jednog pitanja u nekom većem broju; ogroman svađalački kapacitet trošimo međusobno. Eto, na primer, čim je najavljen protest protiv stanja u kulturi, odmah su se pojavili hejteri – da objasne kako protestuju upravo krivci za loše stanje u kulturi, ili da se pak radi o neradnicima koji bi da žive na jaslama države i ne shvataju da se promenilo vreme…  sve se tako nekim pogrešnim i bezveznim hejtovima bavimo, dok kultura zaista odumire, tj mi sami.

Nećemo se buniti, srećni što još nije uveden suzavac za putnike bez karte u autobusu. Dobro je nama. Ponekad nas gradonačelnik , gotovo  očinski, kao Kralj Ibi, izgrdi kako smo jedan lenj, pokvaren, i u prošlom vremenu zaostao  narod koji bi da se švercuje u prevozu onako, fore radi. Umesto  da budemo zahvalni što  nas još uvek  nisu, ovako jadne i neisplative građane, kolektivno deložirali  i naše nekonkurentne domove pretvorili u prekrasan tržni centar, najveći na Balkanu.