Follow
Možda Holandija i nije zemlja lala il Brazil zemlja sambe i fudbala – Srbija je pak definitivno zavičaj hejtera i smarača. Mi smo takoreći rođeni sociolozi i politički analitičari – nema tog društvenopolitčkog pitanja za koje svako od nas nema stav, komentar ili rešenje. To što ga se još “nisu setili” i pozvali da vodi državu, našeg čoveka iskreno vređa.
Već sam se bavila našom hejterskom prirodom – volimo da udarimo kontru i bacimo hejt na sve i svakoga.Bacanje hejta po navici i presuđivanje bez ikakvog znanja o predmetu o kojem je reč – već prelazi u domen aktivnosti smarača.
Smarači uvek znaju skrivenu pozadinu događaja ili mračne tajne o istaknutim ličnostima. Smarač voli da se bavi ljudima, iako njega uglavnom niti ko od njih poznaje niti ga se seća. Internet je raj za smarače – idealan medij gde kroz komentare i statuse mogu da obznanjuju svoje smaračke opservacije. Uzmimo na primer vest o postavljenju Ivana Tasovca za ministra kulture.Nije čovek primirisao ni blizu Vlajkovićeve – smarači uhvatili temu i ne puštaju. Isti slučaj je bio i sa predhodnikom Petkovićem i malograđanskim pošalicama na temu poslastičanice i poslastičara. E sad su došle na red kilave šale na račun Jaimamtalenta, pa zaključci kako se ipak radi o “ folirantu iz kruga dvojke“ ili pak priznanja da je čovek „genije je al ništa neće moći da uradi“…kakvo smaranje!
Neko bi pomislio kako smo mi neviđeno oštrouman narod koji ne uzima nikoga zdravo za gotovo i ima razvijenu kritičku svest – ma kakvi! Kad se naš smarač ili hejter približi kakvoj vlasti ili viđenoj ličnosti –topi se sva hrabrost i on postaje zbunjen, servilan i mekši od pamuka. On je lažni pobunjenik – u stvari, idealan je podanik i bio bi veliki poslušnik, samo kad bi mu se ukazala koja šansa.
Velika je snaga smaračke praznine.Već osećam lagani smor koji se širi i na ovo neveliko razmatranje. Eto – dovoljno je bilo posvetiti smaračima ovih trista reči, i već postajem uspešan smarač.
Nije teško biti smor!