FollowSvetska javnost nedavno se zgranula nad notornom činjenicom da su američki mobilni pretplatnici i korisnici drustvenih mreža – dakle, gotovo svi – pod nadzorom Vladinih službi. Šta čovek da pomisli nego da je to zaista strašno, puno ostvarenje totalitarne antiutopije Velikog brata, kraj iluzije o slobodi pojedinca. Rušenjem njujorških kula bliznakinja krenulo je rušenje ostataka demokratskih tekovina kao što su sloboda medija, pravo na privatnost i slično, sve naravno iz patriotskih razloga. Tako da nedavni skandal sa prisluškivanjem dvadesetak novinara Associated press-a više liči na privid skandala – da ne ispadne da je prisluškivanje i dirigovanje medijima redovna stvar. Kao što jeste.
U stvari, ništa čudno za digitalnu eru. Svi mi korisnici kompjutera i telefona smo uknjiženi, i hteli ili ne -imamo svoj dosije. Sve što smo ikada klknuli i izgovorili, zavedeno je. Facebook je otišao dalje i naveo građane da sami sebe špijuniraju i dobrovoljno prijavljuju ostatku sveta. U analogno vreme provalnici su moraju da se namuče ne bi li izvršili pripreme za obijanje stana – praćenje, tipovanje. Sad je dovoljno da otvore fejs i pročitaju da je ponosna vlasnica stana “off to Dubai”, što znači da mogu mirno da rovare sve dok meta šalje fotke sa plaže.
Vreme je dakle superlakog i jeftinog nadzora i kontrole. Tajne službe su značajno uštedele na stavci prisluškivanja – sad to za njih rade mobilni operateri i internet provajderi. Dakle, ako ste sumnjivi iz bilo kog razloga – vaši gresi izlaze na videlo uz pomoć par klikova. Primera za ovo ima u svakodnevnom životu koliko hoćete. Tehnološki napredak neviđeno je olakšao uhođenje nevernih partnera, na primer. Otvaranje mobilnog telefona, provaljivanje lozinke za Fejsbuk i e-mail su superlaki zadaci za istraživača motivisanog crvom sumnje i ljubomore.
Što se državne digitalne kontrole tiče, običan čovek je manje – više bezbedan. Siromašni i beznačajni nikoga ne zanimaju – ako nemate kinte, privatnost vam je zagarantovana. Tu je mali čovek pobednik – on je ušuškan u svojoj beznačajnosti, njega niko nit sluša, nit prisluškuje. Mnogi bi ipak, menjali tu slobodu za malo ljubavi i pažnje od strane Službe, a za nešto kinte i sliku u novinama.